Comments are off for this post

U potrazi za Vivijan Majer – nagrađena recenzija – 1. mesto

U potrazi za Vivijan Majer
(dok) R: Džon Maluf, Čarli Siskel, SAD, 84′, 2013.

Rediteljski prvenac Džona Malufa i Čarli Siskela ‘’U potrazi za Vivijan Majer’’ je više od filma, to je neverovatna priča koja se retko sreće. Prvo i glavno pitanje je, naravno, ko je ta Vivijan Majer? I u tome je i poenta. Niko nikada nije čuo za nju. Međutim, zahvaljujući slučajnom otkriću Džona Malufa sada svi imaju priliku da se upoznaju sa ovom čudesnom ženom.

Kada se Maluf zaputio na aukciju u potrazi za predmetima koji bi možda mogli da mu pomognu u jednom istraživanju, nije ni sanjao da će naići na kofer pun nerazvijenih filmova, a oni su, zapravo, krili jednu od najvećih fotografkinja 20. veka. Vivijan je iza sebe ostavila na stotine hiljada fotografija iz Njujorka 50-ih i 60-ih godina prošlog veka, tako da reditelji ovog filma postaju ne samo istraživači već i pravi detektivi. Oni nisu krenuli u misiju samo da otkriju ko je bila ta misteriozna žena već i da upoznaju svet sa njenim radom i donesu joj priznanje kakvo za života nije imala. Tako Maluf, naš vodič kroz celu ovu priču, kreće na veliki put nalazeći ljude koji su nekada poznavali Vivijan, otkriva istoriju njene porodice, njen način života i kasnije i pomalo mračnu stranu koju je takođe posedovala.

Za one koje su je poznavali ona je bila najobičnija dadilja sa francuskim naglaskom i sam Maluf se uz osmeh zapitao –  zašto bi se jedna dadilja bavila fotografijom i to u tajnosti? Vivijan je imala skrivenu strast – dokumentovanje ljudi i događaja koji su je okruživali i to je bila njena tajna. Međutim, pitanje je da li je to bio njen tajni ili ipak pravi život u kome je zaista uživala i bila ono što jeste – hroničar jednog vremena, umetnik, ekscentrik možda. Samo usamljenik je mogao da bude majstor ulične fotografije, a da niko ne zna za njegova dostignuća uhvaćena kamerom. Majerova očigledno nije nikada želela da bude u centru pažnje, ali njene fotografije, koje nikoga ne ostavljaju ravnodušnim, danas se mogu videti u mnogim galerijama.

Film je njen verni glasnogovornik i za sada jedini dokument o njenom životu i radu. Kao što je ova fotografkinja živela za grad i ovekovečila ga svojim objektivom, tako i grad sada može da se oduži Vivijan priznajući njene radove.

Ipak, ni nakon gledanja filma, gledalac neće dobiti potpun odgovor ko je bila Vivijan Majer i šta je nju pokretalo da radi to što radi, i postavlja se novo pitanje – koliko takvih nepoznatih, talentovanih i čudesnih ljudi ovaj svet još krije? Suština poduhvata zvanog ’’U potrazi za Vivijan Majer’’ nisu ni njene fotografije, već ljudi. Pogledajmo oko sebe i zapitaćemo se koliko li je još priča ostalo neispričano.

Ovaj dokumentarac dokazuje da se umetnošću možemo baviti van zvaničnih (kulturnih) institucija, možda je to i jedini način. Bez stega, bez ograničenja, u potpunoj slobodi, daleko od svih.

Nataša Pavlović