POGLEDAJTE CROSS-MEDIA PROGRAM 2016 

Hol Doma omladine Beograda

11-14. novembar od 15 do 21h


Cross-Media Zona je posvećena digitalnim projektima – od web dokumentaraca, aplikacija, multimedijalnog novinarstva do projekcija u virtuelnoj realnosti (VR) – koji ispituju budućnost dokumentaristike i granicu između naše fizičke i digitalne stvarnosti, sve češće se udaljujući od pripovedanja ka jednom drugačijem i jedinstvenom kognitivnom iskustvu.

U ovogodišnji program Cross-Media Zona odabrali smo 13 naslova koji se odvijaju kroz nekoliko različitih platformi. Želja nam je da predstavimo najbolja i najautentičnija ostvarenja svetske produkcije koja se društveno-angažovanim temama i pitanjima bave uz pomoć najnovije tehnologije, istovremeno istražujući i nove narativne strategije i modele.

Prva celina dostupna za našim digitalnim barom u Domu omladine i na posebnoj web stranici festivala. Nju čini sedam interaktivnih dokumentaraca i igrica, počev sa sveže lansiranim web dokumentarcem Kako napraviti film Ken Loča u kojem čuvenog reditelja pratimo od početka rada na filmu do Kanske premijere njegovog poslednjeg filma Ja, Danijel Blejk. Idući kroz film nudi nam se mogućnost da detaljnije osvetlimo neki od aspekata metoda i u posebnom prozoru čujemo Kena Loča ili nekog od njegovih najbližih saradnika.

iOtok je praktično prvi regionalni transmedijski dokumentarac koji donosimo u pretpremijeri i imamo čast da čujemo autora u posebnoj masterklas demonstraciji o svim fazama rada na projektu. iOtok biće lansiran u decembru mesecu. Veb dokumentarac o Carkim palatama – projektu socijalnog stanovanja u kvartu Vats u Los Anđelesu – nastao je iz atraktivnog materijala koji je fotografkinja Dana Liksenberg snimala tokom 22 godine.

Al Jazeera u Engleskoj, jedna od televizija koja je shvatila značaj i potencijal interktivnog pripovedanja, do sada je objavila nekoliko veoma uspelih priča. Život na čekanju omogućava nam da se sretnemo i komuniciramo sa sirijskim izbeglicama u Libanu gde se njihova tragična sudbina sudara sa jednim veoma fragilnim društvom koje i samo nije zacelilo sve svoje rane. Još jedan rad je nastao u istoj produkciji #Hacked– aplikacija za mobilni telefon poznate istraživačke novinarke Julijane Rufus, nastala je iz istoimenog nagrađivanog filma koji se bavi sirijskom elektronskom armijom. U ulozi novinara dobijamo mogućnost da kroz igricu prikupljamo dokaze, izbegavajući viruse i hakovanja, te da “na sopstvenoj koži” iskusimo realnost sajber rata.

Ova sećanja neće trajati je veoma poetična ilustrovana priča za čitanje na vebu.

Dve milijarde milja nam osvetljava rute migranata kroz novinske i TV arhive.

Drugu celinu predstavljaju virtuelne realnosti dostupne u VR lounge-u u Domu omladine uz pomoć posebne opreme. Za samo nekoliko godina, virtuelna realnost (VR) se našla u centru pažnje čitave industrije, nudeći se kao novi kreativni prostor, pothranjujući snove nezavisnih sineasta kao i velikih studija od Holivuda do Silikonske doline. Od prve verzije Oculus-a koja je nastala u garaži jednog etnaestogodišnjeg amerikanca, Palmera Lakija, VR tehnologija je uveliko uznapredovala. Stvaraoci su sad već ovladavali novim medijem i već se pojavljuje ozbiljan korpus radova: dokumentarci, fikcija, reportaže, video igrice…

S.E.N.S je najnovija VR video igrica koja podseća na filozofske igre prenesene u virtuelni svet. U njoj se gubite u jednom minimalističkom svetu i tražite put, usput nailazeći na razna pitanja i odgovore. VR reportaža Istorija kubanskog plesa vodi nas kroz različite forme kubanskog plesa i muzike, a “Milioni marširaju”, prve Vice-ove VR vesti u režiji Spajka Džonza, u Njujork gde prisustvujemo uličnom protestu. Iskušenja Svetog Antonija su virtuelno iskustvo sveta kojeg znamo iz istoimenog dela Hijeronima Boša, nastalo u koprodukciji sa ARTE Creative televizijom, koja se specijalizovala za nove digitalne formate i transmedijske priče.

The Guardian je producirao VR iskustvo 6×9 koje nas uvodi u američke zatvorske ćelije. Na kraju, remek delo Beleške o slepilu jedno je od najfascinantnijih VR iskustava do sada isproduciranih i prati istoimeni dugometražni višestruko nagrađivani film.

Zajednička za sve odabrane projekte je kombinovana upotreba digitalne interaktivne tehnologije i dokumetarističke prakse, gde publika tj. korisnici postaju aktivni agenti koji guraju priču napred kroz interakciju i učešće, ispise, klikove, podelu informacija i sadržaja itd. Posebno nam se čini zanimljivim to što u ovim nelinearnim narativima nema više monolitne priče niti jedne istine. Korisnik učestvuje u njenom nastanku i ostavljen mu je prostor da sam istražuje. Ali, šta se događa kada publika stupi u interakciju sa pričom? Upravo ovo otvara jedno od centralnih pitanja – kakve se sve mogućnosti otvaraju kada je publika dokumentarca ujedno i aktivni ko-autor priče?

Biljana Tutorov

Selektorka Cross-Media Zone